Невеста и господарица мора
„И тако је опет угледао најчудеснију луку, онај заслепљујући склоп фантастичних грађевина које је Република износила пред погледе морепловаца пуне страхопоштовања: лаку дивоту Плате и Мост уздисаја, стубове на обали са лавом и свецем, бок храма из бајке, помпезно истурен, поглед на пролаз кроз капију и на сат са џиновима; и гледајући промишљао је да је онај који у Венецију стиже сувим, на железничкој станици, улази у палату на задња врата, и да не треба никако другачије долазити но што он сада чини, да треба само бродом, само са високе пучине стизати у најневероватнију варош.” (Томас Ман „Смрт у Венецији”) |
Чудан је то лавиринт историје, испресецан калдрмисаним сокацима окруженим воденим улицама које повезују камене ћуприје, шаролик, помешане архитектуре истока и запада, старе Грчке и Византије, ренесансе и барока. Красе га раскошне фасаде с цветним аранжманима, понеко оронуло здање с тужно навученим жалузинама испод којих се протежу претрпани дућани с крпицама и сувенирима, ресторанчићи, бистрои и пицерије, продавнице текстила, обуће и незаобилазних маски – симбола карневала у Венецији. Жагор непрегледних колона знатижељника највећег пешачког града на свету с времена на време прекида рески звук црквених звона и бродских сирена са неког вапорета (бродића) који саобраћа главном воденом авенијом, Великим каналом (Канал Гранде), који пресеца Венецију на два дела са по три кварта. У северном делу се налазе квартови Канаређо, Кастело и Сан Марко, у јужном – Сан Поло, Дорсодуро и Санта Кроче. Дуж Канала Гранде, са обе стране, налази се више десетина прекрасних, богато украшених палата, симбола моћи својевремено највеће трговачко-поморске силе.
Санта Марија дела СалутеЊегош је помиње у Горском вијенцу и уВенецијанском путопису, у коме владика-песник описује своју собу у хотелу „Аустријски император”, где је болујући тиховао. „Много бих још којешта писао али ми не да јека од великијех звона”, записао је већ видно начетог здравља велики поета. Милош Црњански господару песника посвећује песму „Његош у Венецији”. Ни Доситеј јој није одолео, Ђура Јакшић је назива „невестом плавом, мора зеленога”, Сава Владиславић је у Венецији оженио прелепуВиргинију Травизан, бележи Јован Дучић, а вечни поетски помен том граду оставио је и Лаза Костић песмом „Санта Марије Дела Салуте”:
„Зар није лепше носити лепоту, сводова твојих постати стуб, него грејући светску грехоту у пепо спалит срце и луб;тонут у броду,трунут у плоту, ђаволу јелу и врагу дуб! Зар није лепше вековат у те, Санта Марија дела салуте!” |
Канали и гондолеЗаблистала је у раскоши похараног блага Васељене, издржала је и остала до данас најромантичнији, а по многима и најлепши град на свету. Венеција лежи на 118 малих острва повезаних са преко 160 канала, 400 мостова, има неколико стотина палата.
Вековима је Венеција изазивала авантуристе, опчињавала пустолове, скривала опсенаре, мамила трговце, фасцинирала хедонисте, инспирисала путописце, тајила прељубнике, разблудно љубила моћнике... Импресионирала је многе великане. Гете је написао да се ни са једним градом не може упоредити, Чарлс Дикенс дањена стварност превазилази машту најбурнијих снова, а Томас Ман је назива најневероватнијом вароши. Венецију је обожавао Чајковски, у њој су компоновали Монтеверди и Вивалди, ту је очи склопио Вагнер, вечно се настанио Стравински, Лучијано Висконти је снимао филм Смрт у Венецији по роману Томаса Мана... |
Трг Светог МаркаНа Трг Светог Марка, за многе један од најлепших тргова света, може се стићи морем са Пјацете, а, осим истоимене цркве, на њему се налазе Лодетова и Сансонова библиотека и Дуждева палата, седиште господара Млетачке Републике.
У луксузним и скупим ресторанима на Тргу негују се успомене на Гетеа, Вагнера, Вернера, Моцарта, Виндзоре, Ањелијеве, Кенедијеве, Лиз Тејлор, Питера Јустинова... Базилика Светог Марка, са чијег звоника пуца предиван поглед на целу Венецију, изграђена је различитим стиловима „скупљаним” у освајачким походима, а кићена је пленом крсташких похара, највише благом Византије, оним малобројним које је лепота спасла да не буде претопљено у дукате. Једна од таквих реликвија суЧетири бронзана коња, са цариградског хиподрома, сада смештена на првој тераси базилике. |